"Život je previše surov, nauči igrati igru koju ti on zadaje. Nijedan početak nije lagan, ali, vremenom, naučiš sva pravila. Počneš igrati.. I umesto igračke, postaneš igrač.."
Za naslov svog prvog posta biram upravo naslov bloga iz razloga što ću u ovom postu govoriti o samoj temi ovog bloga.
Bitka, borba, opstanak = (jednako) ŽIVOT. Život kao lekcija kroz koju svakodnevno učimo po nešto novo. Kako ono kaže narodna poslovica: "Čovek se uči dok je živ".
A kakav je život koji živimo danas? Za mnoge zasigurno ne lak. Ja lično, vrlo često, upotrebljavam rečenicu iz opisa bloga u kojoj kažem da je život u stvari test naše izdržljivosti i jedna igra jednog tvorca, pa ko izdrži do kraja. Tom rečenicom neretko pokušavam da ohrabrim sebe, druge, ali bezuspešno. Kao da je lako pomiriti se sa tim, prihvatiti to, i kao da je tako lako "gurati" dalje kada se pravila igre iznova i iznova menjaju, pa nas tako život, taman kad pomislimo ne može dalje i ne može gore, ponovo iznenadi nekom novom preprekom. Teško je biti miran, teško je pronaći mirno mesto, mirnog sebe kada živimo u nemirnom i nestabilnom svetu. Na kraju nam ostaje da prihvatimo surovu realnost, pa ko nađe način da putuje kroz nju i živi život kao takav, surovo realan.
Ovde ću pisati o takvim putovanjima. O putovanju kroz svetsku ekonomsku krizu, o putovanju kroz problem nezaposlenosti posebno kod mladih, kroz probleme odrastanja, školovanja, putovanju kroz ulogu roditelja u načinu vaspitanja dece u današnje vreme kada tehnologija doslovno vlada nama, kroz nasilja u školama, u društvu, na ulici, u porodici...kroz (ne)bezbednost po pitanju saobraćaja, hrane, itd.
Koliko čovek mora biti hrabar i jak da preskoči sve ove prepreke, da samo preleti preko njih u svom putovanju? I šta ako u svom letu zakači neku od njih? Kako živeti sutra?
Powered by blog.rs